Обележено 85 година од смрти генерала Божидара Терзића

На данашњи дан, 1939. године, у Официрском дому у Београду, преминуо је славни Милановчанин Божидар Терзић. Био је командант, мајор, ађутант краљев, министар војни, армијски ђенерал.

Данас је полагањем венаца на породичну гробницу Терзића у Горњем Милановцу обележена 85. годишњица смрти Божидара Терзића. Чувеном војсковођи из Балканског и Првог светског рата почаст су одали Лазар Николић, председник Скупштине општине Горњи Милановац, представници Војске Србије, као и представници Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Генерал Терзић је рођен 7. септембра 1867. године у Горњем Милановцу, од оца Петра и мајке Јерине. Рано остаје без оца, па се мајка сама стара о њему, трудећи се да му обезбеди најбоље школовање. Припада генерацији која је прва похађала тек основану милановачку гимназију. Успешно завршава Војну академију и након усавршавања у Немачкој, почињу да се ређају успеси у његовој сјајној војничкој каријери. Био је учесник балканских ратова и Првог светског рата. Командовао је 12. пешадијским пуком Цар Лазар и Шумадијском дивизијом првог позива. 6. децембра 1915. године постао је министар војни у Влади Николе Пашића. Након пензионисања, реактивиран је и одликован чином армијског ђенерала. Поред заслуга у војним операцијама Краљевине Србије, није заборављао ни свој родни град.

Иако је провео мало времена у родном крају, гајио је према њему велику љубав и старао се за његов напредак. Био је члан и председник Управног одбора “Удружења Рудничана” у Београду. Јуна 1938. године посетио је милановачку Гимназију и, као њен некадашњи ђак, директору Војиславу Максимовићу предао 275 књига и 30 обвезница државне ратне штете у вредности од

50 000 динара. Том приликом основан је и фонд под називом “Задужбина мајке Јерине и сина јој Божидара Терзића, армијског генерала”. Поред Гимназије, генерал је помагао и храм Свете тројице, а у Горњим Бањанима, родном селу његове мајке, подигао је водовод.

Што се тиче војничке карије, за 37 година активне војне службе стигао од чина каплара и рада у трупи до армијског ђенерала. Од 1905. до 1906. био је један од ађутаната краља Петра I Карађорђевића, а највећу славу је достигао као командант Шумадијске дивизије првог позива и посебно се истакао у Другом балканском рату, када је командовао у чувеним биткама на Рајчанском Риду и Дренку, када је обезбеђена победа српске војске.

За време Великог рата, налазио се на челу Шумадијске дивизије, такође, учествовао је у Колубарској бици, Церској бици, у борбама за ослобођење Београда 1914. године. У јесен 1915. ова дивизија, под његовом командом, водила је борбу код Пирота, а затим код Смедерева. Пред надмоћнијим непријатељем, са осталим јединицама, и она је одступила преко Црне Горе и Албаније до Скадра. Ту је њен командант преузео нову дужност.

После рата истицане су његове командне способности и храброст његових војника. Када је настављено повлачење крајем 1915. године дошло је до реконструкције Кабинета Николе Пашића и Терзић тада постаје министар војни.

Генерал Божидар Терзић, заслужено, добитник је Ордена Карађорђеве звезде, Споменице Краља Петра И, Медаље за храброст 2. реда и бројних других одликовања.

Одликовања:

Орден Карађорђеве звезде са мачевима 3. и 4. реда

Орден Карађорђеве звезде 2. реда

Орден белог орла са мачевима 2. Реда

Орден белог орла 4. и 5. реда

Орден Таковског крста 5. реда

Орден Светог Саве 1. реда

Орден Југословенске круне 2. реда

Медаља за војничке врлине

Споменице балканских ратова 1912—1913.

Споменица Првог светског рата 1914—1918.

Споменица Краља Петра Првог

Албанска споменица

Орден Скендербега 1. реда, Албанија

Орден Светог Михајла и Светог Ђорђа 2. реда, Енглеска

Орден Италијанске круне 1. реда, Италија

Орден Полонија Реститута 1. реда, Пољска

Орден Румунске круне 1. реда, Румунија

Орден Румунске Звезде са мачевима 1. реда, Румунија

Орден Легије части 3. реда, Француска

Орден Белог лава 2. реда, Чехословачка

Медаља за храброст 2. реда, Грчка

 

Армијски ђенерал, Божидар Терзић, сахрањен је 1. октобра 1939. године на гробљу у Горњем Милановцу, у пратњи од око три хиљаде људи коју су предводили црквени званичници и представници војних и цивилних власти.

 

Данас након полагања венаца, сећање на славног генерала, оживео је историчар Александар Марушић кроз час историје посвећен храбром и чувеном Милановчанину – Божидару Терзићу.

Previous Седница Скупштине општине Горњи Милановац одржана без присуства дела опозиционих одборника